LJUBISAV GRUJIĆ GRUJA

Spread the love

ЉУБИСАВ ГРУЈИЋ ГРУЈА, ПОЖАРЕВАЦ, СРБИЈА

 

Рођен 09.маја 1962.г. Ожењен, двоје одрасле деце, запошљен у ЕПС (“ТЕ-КОСТОЛАЦ”). Електроничар, бавим се и техником,конструкторством,проналазапштвом,био првак Србије оз области проналазаштва још као средњошколац…)                        

Бавим се писањем афоризама,поезије,хаику поезије,песама за децу,загонетки и кратких прича.

Афоризме,приче и песме сам објављивао у ВЕЧЕРЊИМ  НОВОСТИМА,ИЛУСТРОВАНОЈ ПОЛИТИЦИ,ХУМОРУ,ЈЕЖУ…електронским часописима АФИРМАТОРУ,ЕТНИ,АВЛИЈИ,НОСОРОГ,ШИПКУ…Својим радовима сам заступљен у зборницима „Рудничка врела“, „Вршачко перо“, „Моравске тајне“, „Вукови ластари“, „Ноћ Боема“,„Гарави сокак“, „Трагови на песку“, „Сенке и успомене“, „Осмех живот значи“, „За мирис Божура“, „Афотека 2“,“Сватовац“ и још педесетак других.

Објавио књигу поезије “ЖАРИШТА ЉУБАВИ”

Објавио књигу песама за децу “Е БАШ НЕЋУ ДА ОДРАСТЕМ”

Добио око pedesetak  домаћих и међународних награда

Ћлан сам “УДРУЖЕЊА УМЕТНИКА ГРАДА ПОЖАРЕВЦА”-Пожаревац

Члан сам “СКОР-а” (Савез Књижевника у Отаџбини и Расејању)-Нови Сад

Члан сам “КЊИЖЕВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ”-Београд

 

 

PRAVA 

Prestah da verujem u moguća čuda,

sad  kada se sede u kosi ne broje,

i  onda  ta  žena  dođe  niotkuda,

i  osvoji svaki  kutak  duše moje !

 

Prestah da verujem u sanjane snove

i  ljubavi  prave da stvarno postoje.

Zaboravih  stare  a  ne tražih nove,

kad  pokuca ona-baš  u srce moje !

 

Dogorela vatra ovom panju starom,

možda tek plamičak još po koji tinja,

kad ona ga razgore neviđenim žarom,

od malog plamička stvori se buktinja !

 

Sedih  vlasi  neće biti  me  sramota,

da pred svetom držim te ručice mile.

Siguran sam to je ljubav mog života

i  da sve  su do  sad  kopije joj  bile !

 

Neću ja joj biti princ na konju belom,

takvi  ne postoje, žene  dobro znaju.

Voleću je samo dušom svojom celom

i  zajedno, srećni, ići ka svom kraju !

 

 

Ć U T A NJ E

 

 

              Provodimo tako godine,mesece,dane,

              ćuteći samo da pričamo umemo.

              Sve su priče naše davno iskazane,

              sada samo ćuteći dobro se razumemo.

 

              Nekada sam video nebo u oku ti plavom,

              pisao ti pesme kao i sada ovu.

              Sada je naša priča samo klimanje glavom,

              zaboravili smo sve stare a nemamo novu.

     

              Čuvamo tišinu kao grumen od zlata,

              prećutimo čak možda i kada marimo.

              Ćutanje tek poremete kazaljke sata

              sa zidova,u kojima zajedno starimo.

 

              I ne znamo do kada će to ćutanje trajati,

              ako jedan ode da li će ga prekinuti ,

              da li će se  onaj drugi ćuteći   kajati

              što će sve neizrečeno tek u ćutanju čuti!

 

 

 

Ć U T A NJ E

 

 

              Provodimo tako godine,mesece,dane,

              ćuteći samo da pričamo umemo.

              Sve su priče naše davno iskazane,

              sada samo ćuteći dobro se razumemo.

 

              Nekada sam video nebo u oku ti plavom,

              pisao ti pesme kao i sada ovu.

              Sada je naša priča samo klimanje glavom,

              zaboravili smo sve stare a nemamo novu.

     

              Čuvamo tišinu kao grumen od zlata,

              prećutimo čak možda i kada marimo.

              Ćutanje tek poremete kazaljke sata

              sa zidova,u kojima zajedno starimo.

 

              I ne znamo do kada će to ćutanje trajati,

              ako jedan ode da li će ga prekinuti ,

              da li će se  onaj drugi ćuteći   kajati

              što će sve neizrečeno tek u ćutanju čuti!

…………………………………………………

LJUBISAV GRUJIĆ GRUJA, POŽAREVAC, SERBIA

 

Born on May 9, 1962. Married, two adult children, employed in EPS (« TE-KOSTOLAC »). An electronics engineer, I also deal with technology, construction, invention, he was the champion of Serbia in the field of invention as a high school student…)

I write aphorisms, poetry, haiku poetry, children’s songs, riddles and short stories.

I published aphorisms, stories and songs in EVENING NEWS, ILLUSTRATED POLITICS, HUMOR, HEDGEHOG … electronic magazines AFIRMATOR, ETNI, AVLIJA, Rhinoceros, ŠIPKA … I am represented with my works in the collections « Rudnička vrela », « Vrša » « Moravian Secrets », « Wolf’s Swallows », « Night of Bohemia », « Garavi Sokak », « Traces on the Sand », « Shadows and Memories », « Smile Life Means », « For the Scent of Peony », « Pharmacy 2″,  » Svatovac « and about fifty others.

Published a book of poetry « FOCUS OF LOVE »

Published a book of songs for children « I WILL NOT GROW UP! »

He has received about fifty national and international awards

I am a member of the « ASSOCIATION OF ARTISTS OF THE CITY OF POŽAREVAC » -Požarevac

I am a member of « SKOR » (Association of Writers in the Homeland and Diaspora) – Novi Sad

I am a member of the « LITERARY COMMUNITY OF YUGOSLAVIA » -Belgrade

 

 

RIGHTS

I stopped believing in possible miracles,

now that they sit in their hair they don’t count,

and then that woman came out of nowhere,

and conquer every corner of my soul!

 

I stopped believing in dreams

and love makes it really exist.

I forgot the old and not looked for the new,

when she knocks — right in my heart!

 

The fire burned down this old stump,

maybe just a flame still smoldering,

when she burns him with unseen zeal,

a small flame created a torch!

 

I won’t be ashamed of my gray hair,

to hold those handles of love in front of the world.

I’m sure it’s the love of my life

and that all the copies have been to her so far!

 

I will not be her prince on a white horse,

such do not exist, women know well.

I will love her only with my whole soul

and together, happy, go to your end!

 

 

SILENCE

 

 

We spend years, months, days,

silent we can only talk.

All our stories were told a long time ago,

now only in silence do we understand each other well.

 

I used to see the sky in your blue eye,

I wrote you songs like this one now.

Now our story is just a nod of the head,

we have forgotten all the old and we have no new.

 

We keep silence like a lump of gold,

we keep silent even when we care.

Silence only disturbs the hands of the clock

from the walls, in which we grow old together.

 

And we don’t know how long that silence will last,

if one goes will he interrupt him,

will the other one silently repent

which will hear everything unspoken only in silence!

 

 

 

SILENCE

 

 

We spend years, months, days,

silent we can only talk.

All our stories were told a long time ago,

now only in silence do we understand each other well.

 

I used to see the sky in your blue eye,

I wrote you songs like this one now.

Now our story is just a nod of the head,

we have forgotten all the old and we have no new.

 

We keep silence like a lump of gold,

we keep silent even when we care.

The silence only disturbs the clock

from the walls, in which we grow old together.

 

And we don’t know how long that silence will last,

if one goes will he interrupt him,

will the other one silently repent

which will hear everything unspoken only in silence!

 

 

 

Please follow and like us:

Soyez le premier à commenter

Poster un Commentaire

Votre adresse de messagerie ne sera pas publiée.


*