Ljubica Stojanovic

SAMO SE SMEJ

ONA – obična žena,

Skrvala je tugu – iza osmeha,

Radovala se običnim stvarima

I uspesima njenih prijatelja.

Za svoj se nije izborila,

Živela je rasplinuta

U njihovim senkama…

ON – visok, samouveren,

Za nju nepojmljiv, nedostižan.

Okupirao je njene misli,

A on je nije primećivao,

Ona ga je potajno želela.

Nisu je razumeli iz okruženja,

Ili nisu hteli,

Volelu su njen osmeh nespokojni.

Pomalo zavidni, ne zalazeći joj u dušu,

Nikad nisu otkrili patnju iza osmeha.

Opstala je skrivena u osmehu,

Tom sjajnom ljudskom oružju.

Smejala se i kada plakati je htela

Do zadnjeg daha njega je volela…

Ljubica Stojanovic

Please follow and like us: