Zlatomir Jovanović

Spread the love

 

 

Zlatomir Jovanović, Obrenovac, R Srbij

Zlatomir Jovanović, kulturolog, književnik, publicista, novinar i prevodilac, rođen je 1963.godine u Obrenovcu.  Predsednik Udruženja romskih književnika, direktor radija « Rom »-Obrenovac i direktor Izdavčke kuće « Rrom produkcija »-Beograd. Autor je više od 12 knjiga, i koautor u 15 knjiga. Iz opusa njegovog naučnog i književnog stvaralaštva izdvajaju se najkapitalniji naslovi:

 

– « Gramatika romskog jezika ».

– « Romi u vremenu » – istorija, kultura, tradicija i običaji kod Roma

– « Greh jedne romkinje » – roman koji je postao bestseler u Srbiji, regionu i Evropi.

– « Rom to sam ja  » – zbirka poezije

–  » Da živimo zajedno » – slikovnica za decu

–  » Najlepše romske bajke sveta »

– Objavio je više naučnih radova iz oblasti, kulture i jezika, etnologije, filozofije, teologije i sociologije.

– Preveo sedam biblijskih knjiga sa srpskog na romski jezik.

– Njegove knjige su prevedene na: engleskom, nemačkom, italijanskom i rumunskom jeziku.

Autor je i koautor udžebika za učenje romskog jezika u osnovnim školama. Urednik i receznet na 130 naslova autora iz Srbije i regiona. Živi i stvara u Obrenovcu. Oženjen je, i otac je šestoro dec.

 

 

 

 

 

BIOGRAFIA

 

O Zlatomir Jovanović si, kulturologo, lilarvno, publicista, žurnalisto thaj rinćhibarno pe rromani čhib. Bijandino si 1963.berš ando Obrenovco. Šorutno si po Ćidipe rromane lilarvnengo thaj direktori ando radio « Rom »-Obrenovac thaj IK « Rrom produkcija » – Belgrado. Autori si pe 12 pustaka thaj koautori ande 15 pustaka. Andar o opuso leske siljarimaske thaj  lilarvne therdipako sikavenpe majpindžarde anava le pustikengo:

– « Gramatika rromane ćhibjako »

–  » E Rroma ande vrjama » – istoria, kultura, tradicia thaj suripe ka e Rroma »

–  » Bezeh jekhe romnjako » – romano savo si bestseleri ande Serbia, regiono thaj sasti Evropa.

– « Rom kodova sem me » – ćidutni e giljengi

– « Majšukar rromane paramići po sundal »

–  » Te dživdisaras khetanes » – piltutlin pala čhavrrore

–  » Inkalda but sikljardimaske buća nadar e : kultura thaj ćhib, etnologia, filozofia, teologia thaj sociologia.

–  Rinćhibarda efta pustuka andar e Biblija pe rromani čhib.

– Leske pustika si rinćhibardine pe: anglikani, grmanikani, italijansko thaj rumunijaki čhib.

Autori thaj koautori se pe pustika pala sikljope e rromane čhibjako ande fundutne škole. Redaktori thaj anglunitari si pe 130 pustika katar e autora andar e Srbija thaj regiono. Dživdisarel thaj therel ando Obrenovco. Ansurime si thaj siles šov ćhavre!

 

 

 

 

DAN

 

Dan je ovo što ostaje iza mene,

posle svakog koraka,

posle patnje… odlaganje u procepu.

Dan koji počne rano

pre no što zapravo i počne.

Lak ali ne i lagodan,

jednostavan ali ne i običan.

On se ne pamti,

ne ponavlja – takav je.

Crn hleb, bela večera.

Na njegov znak

treba da pregorim meso,

da napustim vazduh u ritama…

Poruka prirode na čistini je:

IZDRŽATI ŽIVOT.

Podeliti se na trulež i svežinu,

prepustiti se svakoj vrtoglavici,

čuvati crvenilo rane…

Podneti radost krvarenja.

 

ĐES

 

O đes si kodova so aćhel pala mande,

napal saikto phir,

napal e dukh…. mukljipe ando pharadipe

O đes savo širdolpe detharinasa

majanglal no so čačimasa vi širdol.

Loka ala na vi lačho,

kasavutno ala na vi suro.

Vov ći lelpe gođate,

ći del napal – kasavo si.

Kalo marrno, parno rjaćako xabe.

Pe lesko semno

trubuv te phabarav o mas,

te mukhav o nem ande xaxare…

Mothodipe e natuarko po užipe si

INĆAR O DŽIVDIPEN.

Te ulavestu po ćernipe thaj bićernipe

te mukhestu saiktone baldisarimake,

te arakhes o lolipe le rešengo….

Te inćares o lošalipe e ratvarimako.

 

 

 

 

 

TRAŽIM (se)

 

Tražim se u svim zbivanjima.

U prepletenim istorijama

moga naroda,

u hramovima gde su

pradedovi ljubili kamen,

u instrumentima u kojima

su pesme starih verovanja

čitava religija duša

što plove na ukletim brodovima…

Tražim se i u ruševinama,

gde se hiljade sudbina naseljavalo,

da pronađu blizinu,

da se iskažu,

da zbace sa sebe surovu težinu kletvi,

da se ugledaju u svetlijoj slici,

u bogovima čiji smo broj smanjivali

da bismo došli do jednog

koji je prebrzo izgubio

i štit i mač.

 

RODAV (ma)

 

 

Rodav ma ande sa kerdimata

Ande khuvardine istorie

mrrne themesko,

ande khangira kaj e

majpurane papurja ćumedenas o barr,

ande instrumentura ande save si

e gilja purane paćavimake

intrego religija ođengo

save beraren pe romajadine berurja….

Rodav ma vi ande xaradimata,

kaj e milja phendle thanarenaspe,

te arakhen o pašipe,

te mothovenpe,

te čhuden pa peste e džungale thaj pare armaja,

te dikhenpe ande svuntutni tasvir,

ande Devela savengo đindo ciknjardam

te bi avasas dži ka jekh

savo sigo xasarda

vi o lesjamutno vi o xanro.

 

 

 

 

 

ŽIVOT

 

U tom ognju čovečijih puteva

moj je vid, sluh, žeđ, žar i srce.

O, kako tamo sjajno

žive nebo i zemlja,

i noć i dan, i mrak sa zvezdama.

Tišina je čekaonica –

sva od tajne.

Zastani, ipak, i reci

da je život nešto sasvim drugo.

Nešto što, okrenut suncu

još plavkastom i hladnom,

ne možeš sasvim da razumeš.

Kao ni to, što si se najednom okrenuo

i pomislio da si izgubio nešto

što nikada nećeš imati.

Reci to, da bi mogao da sanjaš

leptira kako leti prema nekoj

ugašenoj zvezdi,

prezren od svojih

uhranjenih srodnika.

 

DŽIVDIPEN

 

Ande kodoja jag manušikane dromengo

mrrno si dikhipe, ašunipe, trušalipe, jagdinipe thaj o ilo.

O, sar inćate but šukar

dživdisaren o ćeri thaj e phuv,

vi e rijat vi o đes, vi o tunjariko le čexrainenca.

Šanti si ažukerlin –

kerdini sa katar o garadipe.

Ačhi, tahj palem vakar

kaj si o dživdipen vareso barbut aver.

Vareso so, amboldino khameste

vađi vunatoneske  thaj šudreske,

naštis barbut te xaljoves.

Sar vi kodova, kaj andargdata amboldilan

thaj gindisardan kaj xasardan vareso

so nikana na kam te aveltu.

Vakar kodova, te bi šajas te dikhes suno

e  paparuga sar urjal prekal varesavi

mudardi čexrain,

savi si mukhlini

katar peske pravardine pašutnarja.

 

…………………………………..

Zlatomir Jovanović, Obrenovac, Republic of Serbia

 

 

 

Zlatomir Jovanović, culturologist, writer, publicist, journalist and translator, was born in 1963 in Obrenovac. President of the Association of Roma Writers, director of the radio « Roma » -Obrenovac and director of the publishing house « Roma production » -Belgrade. He is the author of more than 12 books, and co-author of 15 books. From the opus of his scientific and literary work, the most capital titles stand out:

 

– « Grammar of the Romani language ».

– « Roma in time » – history, culture, tradition and customs of Roma

– « Sin of a Romani Woman » – a novel that became a bestseller in Serbia, the region and Europe.

– « Roma is me » – a collection of poetry

– « Let’s live together » – a picture book for children

– « The most beautiful Roma fairy tales in the world »

– He has published several scientific papers in the field of culture and language, ethnology, philosophy, theology and sociology.

– Translated seven biblical books from Serbian into Romani.

– His books have been translated into: English, German, Italian and Romanian.

He is the author and co-author of a textbook for learning the Romani language in primary schools. Editor and reviewer of 130 titles by authors from Serbia and the region. He lives and works in Obrenovac. He is married, and his father is six children.

 

 

 

 

 

BIOGRAPHY

 

Oh, Zlatomir Jovanović, you are a culturologist, a lyricist, a publicist, a journalist, a thaj rinćhibarno pe rromani čhib. Bijandino si 1963.berš ando Obrenovco. Shorutno si po Ćidipe rromane lilarvnengo thaj direktorica ando radio « Rom » -Obrenovac thaj IK « Rrom produkcija » – Belgrado. Autori si pe 12 pustaka thaj koautori ande 15 pustaka. Andar o opuso leske siljarimaske thaj lilarvne therdipako sikavenpe majpindjarde anava le pustikengo:

– « Grammar of the novel ćhibjako »

– « E Rroma ande vrjama » – istoria, kultura, tradicia thaj suripe ka e Rroma « 

– « Bezeh jekhe romnjako » – romano savo si bestseleri ande Serbia, regiono thaj sasti Evropa.

– « Rom codes except me » – čidutni e giljengi

– « Majšukar rromane paramići po sundal »

– « Te dživdisaras khetanes » – piltutlin pala čhavrrore

– « Inkalda but sikljardimaske buća nadar e: kultura thaj ćhib, etnologia, filozofia, teologia thaj sociologia.

– Rinjhibarda efta pustuka andar e Biblija pe rromani chhib.

– Leske pustika si rinćhibardine pe: anglikani, grmanikani, italijansko thaj rumunijaki čhib.

Authors thaj coauthors se pe pustika pala sikljope e rromane čhibjako ande fundutne škole. Editors thaj anglunitari si pe 130 pustika katar is by andar e Srbija thaj regiono. Dživdisarel thaj therel ando Obrenovco. Ansurime si thaj siles show ćhavre!

DAY

 

Dan is what remains behind me,

after each step,

after suffering … procrastination.

A day that starts early

before it actually begins.

Easy but not easy,

simple but not ordinary.

He is not remembered,

he does not repeat – he is like that.

Black bread, white dinner.

On his mark

I need to burn the meat,

to leave the air in my ass …

The message of nature on the clearing is:

SUSTAIN LIFE.

Divide into rot and freshness,

indulge in every dizziness,

keep the redness of the wound …

Endure the joy of bleeding.

 

JES

 

O đes si kodova so ajhel pala mande,

napal saikto phir,

napal e dukh …. mukljipe ando pharadipe

O jes savo shirdolpe detharinasa

majanglal no so chachimasa vi shirdol.

Loka ala na vi lačho,

kasavutno ala na vi suro.

Vov ći lelpe gođate,

ći del napal – kasavo si.

Kalo marrno, parno rjaćako xabe.

Pe lesko semno

trumpet you phabarav o mas,

te mukhav o nem ande xaxare …

Mothodipe e natuarko po užpe si

INCAR O JIVDIPEN.

You invest in černipe thaj bićernipe

you are the best friend,

te arakhes o lolipe le rešengo ….

Te incares o loshalipe e ratvarimako.

 

 

 

 

 

I AM LOOKING FOR (myself)

 

I look for myself in all events.

In intertwined histories

my people,

in the temples where they are

great-grandparents loved stone,

in instruments in which

are songs of old beliefs

reads the religion of the soul

sailing on haunted ships …

I’m also wanted in the ruins,

where thousands of destinies settled,

to find proximity,

to express themselves,

to shed the cruel weight of the curse,

to be seen in a brighter picture,

in the gods whose numbers we have reduced

to get to one

who lost too quickly

and shield and sword.

 

RODAV (ma)

 

 

Rodav ma ande sa kerdimata

Ande khuvardine history

mrrne themesko,

ande khangira kaj e

mapurane papurja ćumedenas o barr,

ande instrumentura ande save si

e gilja purane paćavimake

intrego religion ođengo

save beraren pe romajadine berurja ….

Rodav ma vi ande xaradimata,

what an mile phendle thanarenaspe,

te arakhen o pašipe,

te mothovenpe,

te čhuden pa peste e džungale thaj pare armaja,

te dikhenpe ande svuntutni tasvir,

and Devela savengo đindo ciknjardam

te bi avasas ji ka jekh

savo sigo xasarda

vi o lesjamutno vi o xanro.

 

 

 

 

 

LIFE

 

In that fire of human ways

my sight, hearing, thirst, zeal and heart.

Oh, how great there

heaven and earth live,

and night and day, and darkness with stars.

Silence is a waiting room –

all of a secret.

Stop, though, and say

that life is something completely different.

Something that, facing the sun

still bluish and cold,

you can’t quite understand.

Neither did the fact that you suddenly turned around

and thought you had lost something

which you will never have.

Say it so you can dream

a butterfly flying towards someone

extinct star,

despised by his own

nourished relatives.

 

JIVDIPEN

 

Ande kodoja jag manusikane dromengo

mrrno si dikhipe, ashunipe, trushalipe, jagdinipe thaj o ilo.

Oh, sar inćate but šukar

dživdisaren o ćeri thaj e phuv,

vi e rijat vi o đes, vi o tunjariko le čexrainenca.

Shanti si ažukerlin –

kerdini sa katar o garadipe.

Achhi, tahj palem vakar

what are you about dživdipen vareso barbut aver.

Vareso so, amboldino khameste

vađi vunatoneske thaj sudreske,

naštis barbut te xaljoves.

Sar vi kodova, kaj andargdata amboldilan

thaj gindisardan kaj xasardan vareso

so nikana na kam te aveltu.

Vakar codes, you would shajas te dikhes suno

e paparuga sar urjal prekal varesavi

mudardi čexrain,

savi si mukhlini

katar peske pravardine pašutnarja.

 

 

 

Please follow and like us:

Soyez le premier à commenter

Poster un Commentaire

Votre adresse de messagerie ne sera pas publiée.


*