Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by whitelisting our website.

Vladimir Radovanovic

Владимир Радовановић, Чачак, Р Србија

 

 

Владимир Радовановић, рођен 1964.у Чачку.

До сада сам објавио ,три књиге кратких прича, « Недовршено », »Плес жене лептира » и « Таштина празнине ».

Сада у доба короне, покушавам, да уобличим радну верзију романа « Месечева улица ».

 

 

АВЕТ

 

 

Пустош је владала на прелазу између два годишња доба. Буђење пролећа никада не може бити ружно, увек је лепо, као рађање новог живота. Али Виктор је био сам, сударао се са собом на пешачком прелазу или било ком делу улице, града, трга. Знао је да је сам, али то није примећивао, јер нестали су сви, баш сви у омеђеном простору авети.

А он, славио је ослобођење, после низа…кога се није сећао, јер заборавио је реч…он је био ослобођен. Гвоздене завесе самице пале су од себе, попут сваке лажи, на вратима кавеза нико више није куцао у било које доба дана, урлици, претње, крици, нестали су…

Сударивши се са собом, по ко зна који пут, осмехну се на два лика која су треперила пред њим, насмејани и радосни, мамили су му осмех…осмехивао им се не знајући ко су. Светлуцањем очију, један, па други пар, говорили су му да су на најсигурнијем месту, али не, желели су му рећи… Небитно, сама ће њихова реч засијати у његовом уму, када на неком месту у гужви усамлјености, поново додирне себе у нехотичном судару са собом.

Осећао је, да му…светлост обасјава лице…није осећао олово у тешким корацима…чинило му се да је… Срећан???Да су све …сви…плесови демона испарили и он је поново…

Умирале су…авети…у граду…лажи су…а он се сударао са собом, на сваком кутку…или са сопственом…

Није се сећао свих…само је био збуњен…зашто никога нема и где су нестали…жели да са њима подели…

Сунце је било на врху неба, сјајно, моћно, прелепо…у граду где су…

……………………………………………

Vladimir Radovanovic, Cacak, R Serbia

 

 

Vladimir Radovanovic, born in 1964 in Cacak.

So far, I have published, three short story books, « Unfinished, » « The Dance of the Butterfly Woman, » and « The Void of the Void. »

Now in the age of the Crown, I am trying to shape a working version of the novel « Moon Street ».

 

 

AVET

 

 

Desolation ruled the transition between the two seasons. Waking up to spring can never be ugly, it’s always beautiful, like giving birth to a new life. But Viktor was alone, colliding with himself on a pedestrian crossing or any part of the street, city, square. He knew he was alone, but he didn’t notice, because everyone, all in the confined space of the avet, disappeared.

And he, he celebrated liberation, after a series … whom he did not remember, because he had forgotten the word … he was released. The iron curtains of solitary confinement fell, like every lie, no one knocked on the door of the cage at any time of day, the roars, threats, cries, disappeared …

Colliding with themselves, for who knows which time, they smiled at two characters who were flashing before him, smiling and joyful, luring him a smile … smiling at them not knowing who they were. With the glint of their eyes, one and the other couple told him that they were in the safest place, but no, they wanted to tell him … in an accidental collision with himself.

He felt that … light shone on his face … he did not feel lead in difficult steps … he seemed to be … Happy ??? That all … all … the demon dances had evaporated and he is again …

The dying … the city … the lies … the lies … and he collided with himself, at every corner … or with his own …

He didn’t remember everyone … he was just confused … why nobody was there and where they disappeared … he wants to share with them …

The sun was at the top of the sky, bright, powerful, beautiful … in a city where …

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *