Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by whitelisting our website.

Bogdan Bogdanovic

Богдан Богдановић, Суботица, Р Србија

Рођен сам 25. августа, 1984. године у Суботици.Факултет сам завршио у Новом Саду, 2011. године и стекао звање професора географије.

Поезију сам почео да пишем 2007. г. Песме су ми објављиване у часопису за уметност и културу « Луча », Српског културног центра „Свети Сава“ из Суботице, у зборнику „Књижевни круг Кладово“ и у часопису „Весна“, Филолошког факултета у Београду.

Са две песме заступљен сам у Антологији српских песника рођених у периоду 1946 – 1996. године: « ФИГУРЕ У ТЕКСТУ – ГРАДОВИ У ФОКУСУ » коју је приредило Удружење књижевника Србије. Прву збирку поезије, « У пустињи цвет », објавио сам 2019. године.

 

ТУНДРА

 

 

неко нам је украо сва четири годишња доба

и оставио студен

да угаси последњу искрицу наде

 

овде, у овој јебеној тундри…

 

ово место не посећује више ни смрт,

повремено шаље своје курире,

опомиње на платни списак

 

у овој јебеној тундри

дани се ваљају унатрашке

тромим корацима измалтретиране џукеле

 

и сунце се немоћно кези

као талац на јутарњој смотри

 

у овој јебеној тундри…

 

ми смо само влати траве

коју газе залутали ирваси

 

ПУТИ

 

молитве искрене пути су утрти

повратка и спасења

 

у палог су брата злокобни погледи упрти –

руља достојна презрења

 

посрнули, клеветани, порузи извргнути,

осуђени, без помиловања

 

властелинској багри љубе се скути –

мизеран облик постојања

 

молитве искрене пути су утрти

опроста и покајања

 

СТУДЕН

 

Студени је био дан

кад си нестала,

одлетела на крилима Пегаза,

ишчезла

у измаглици сећања.

 

Студени је био дан

кад си побегла

из мог живота

као срна

пред дивљим зверима.

 

Ноћи сам пробдео

с битангама,

у каљузи приградских рушевина,

вриштао сам сузе

низ падине веначних планина.

 

Крв је шикљала

из мраморних облака,

оџаци су бљували смесу од азбеста,

мртвачке су сене мамиле

из вашљивих рупчага.

 

Студени је био дан

кад си нестала,

одлетела

на крилима Пегаза.

 

Крв је шикљала

из мраморних облака,

вриштао сам сузе

низ падине веначних планина.

…………………………………………………

Bogdan Bogdanovic, Subotica, R Serbia

I was born on August 25th, 1984 in Subotica. I graduated from the Faculty in Novi Sad in 2011 and received the title of Professor of Geography.

I started writing poetry in 2007. My poems have been published in the journal for art and culture « Luca », Serbian Cultural Center « Sveti Sava » from Subotica, in the collection « Kladovo Literary Circle » and in the journal « Vesna », Faculty of Philology in Belgrade.

With two poems I am represented in the Anthology of Serbian Poets born in the period 1946-1996: « FIGURES IN TEXT – CITIES IN FOCUS » prepared by the Association of Serbian Writers. I published my first collection of poetry, In the Desert Flower, in 2019.

 

TUNDRA

 

 

someone stole all four seasons for us

and left the cold

to quell the last spark of hope

 

here in this fucking tundra …

 

this place is no longer visited even by death,

occasionally sends his couriers,

recalls on payroll

 

in this fucking tundra

the days are rolling backwards

by the slow steps of a maltreated jukele

 

and the sun shakes powerlessly

as a hostage at a morning show

 

in this fucking tundra…

 

we’re just rolling grass

trampled by stray irvasi

 

PUTI

 

the prayers of the sincere path are paved

of return and salvation

 

sinister glances at the fallen brother –

a mob worthy of contempt

 

stumble, slandered, pores ejected,

condemned, without pardon

 

the owner’s excavator loves to curl –

a miserable form of existence

 

the prayers of the sincere path are paved

forgiveness and repentance

 

STUDEN

 

November was the day

when you’re gone,

flew on the wings of Pegasus,

disappeared

in the haze of memory.

 

November was the day

when you ran away

from my life

like a deer

before the wild beasts.

 

I spent nights

with bangs,

in the bilge of suburban ruins,

I was screaming tears

down the slopes of the Equal Mountains.

 

Blood was tickling

from the marble clouds,

the effluents were emitting asbestos mixture,

the dead shadows lured

made of handkerchiefs.

 

November was the day

when you’re gone,

flew away

on the wings of Pegasus.

 

Blood was tickling

from the marble clouds,

I was screaming tears

down the slopes of the Equal Mountains.

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *