Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by whitelisting our website.

Zlata Jovanovic

Злата Јовановић, Параћин, Р Србија

Злата Јовановић  (рођена Ђурђевић) 27.12.1958.г у Варварину.  Детињство и рану младост провела је у Ћићевцу. У Параћину завршила је текстилну школу, након чега заснива радни однос у фабрици штофа, у истом граду.

Писањем се бави од средњошколских дана. Живи и ствара у Параћину. Поред поезије пише: Кратке приче, афоризме, епиграме, хаику, сакупља анегдоте. Заступљена је у многим књижевним зборницима  (домаћим и међународним), књижевним чаописима (електронским и штампаним).

Активно учествује на пескичким манифестацијама (хуманитарног и такмичарског  карактера) на којима је њена поезија запажена и награђивана.

Члан је неколико  књижевних клубова и удружења. Матични клуб  “Мирко Бањевић “ из Параћина.

До сада је објавила четири збирке поезије

 

_ ТРЕН  НЕИСКОРИШЋЕН (2002.г.)

_ ПРЕДВОРЈЕ  ЧАРОЛИЈА  (2003.г.)

_ МИРИС  ЈАВЕ (2008.г.)

_ПРЕЧИЦА  ИЗ  ОСАМЕ (2018.г.)

 

ОДАЋУ  ТИ  ТАЈНУ

 

Бојим се добра

Које то никада није

У глумишту живота

Олује док носе

Без прилике да скријем

Камен дела душе

Испод сјаја Сунца

Сенке земљу док милују

Временом постигнутим

 

Бојим се речи

Које се не изговоре

Туге када певају

Очима затвореним

У кругу снажне тмине

Дрхтај очних капака

Ноћ од свитања дели

Тишина док ме грли

Уздах се уздаху отима

 

Са друге стране бљеска

Бојим се измаглице

Улице када прекрива

У погледима недогледа

Ту је све што осећам

До чворишта душе

Срце најтврђе би пукло

Не гледај ме отопићеш

Децембар испод коже.

 

 

 

 

ТЕБИ  У ТУЂИНИ

 

Тамо си одавно

Tраве друге где ничу

И нећеш да се вратиш

На ливаде цвећа ивањског

Мирис што шире доле до реке

У којој си учио да пливаш

Чапље док лете изнад страхова

Брзаци када несе…

Ако си заборавио

Кућу ти отац рукама својим градио

Да имаш где да се вратиш веровао

Да је огњиште предака дом једини

Свецу кућном молио се

Да те чува где год да си

Крв очева вратиће те надао се

Њиве неоране дан док чекају

Жито родно да посеје

Хлеба за тебе увек да има…

Ако не знаш

Мајка ти уштипке спремала

Сваки дан на плотну их чувала

Топли да буду ако изненадиш

На вратима одшкринутим…

Јавили ти сигурно

Воштаницу изнад узглавља њеног

Сестра упалила уместо тебе

Молећи је да ти опрости

Кап млека  којим те дојила

Сузу сваку која није дочекала

Уздах последњи којим те дозивала

Само још једном да те загрли.

 

 

ДОК  ТРАЖИШ  БОЉЕГ  СЕБЕ

 

Знам да си и ти

Онако преко плота

Украо воћку

Не хајући за немир

Неко ако види…

Осмехе ниси крио

Кришом док гледаш

Тамо где не треба

И замишљаш дах

На врелини дрхтаја

Иако знаш да грешиш

Знам  да си и ти

Замишљао слободу

За ствари необичне

Иако имаш за себе неког

Од кога се не окреће

Са прекором

Хиљаду зашто

У које постоји

Зашто да не…

Док претураш

По невери разума

Тражећи бољег себе

И сетиш се

Компота од шљива

Који сте пили

Испред телевизора

(Који сада није важан)

Признај себи

Срам је грло најјаче.

…………………………………………….

Zlata Jovanovic, Paracin, R Serbia
Zlata Jovanovic (nee Djurdjevic) on December 27, 1958 in Varvarin. She spent her childhood and early youth in Cicevac. In Paracin, she completed a textile school, after which she started working in a dam factory in the same city.
She has been writing since the high school days. He lives and creates in Paracin. In addition to poetry, he writes: Short stories, aphorisms, epigrams, haiku, collects anecdotes. She is represented in many literary collections (domestic and international), literary magazines (electronic and printed).
She actively participates in sand events (humanitarian and competitive in nature) at which her poetry has been noted and rewarded.
He is a member of several literary clubs and associations. Parent club « Mirko Banjevic » from Paracin.
She has published four poetry collections so far

_ TREE UNUSED (2002)
_ THE CHALLENGE OF MAGIC (2003)
_ MIRIS JAVE (2008)
_SAMA shortcut (2018)

I WILL TELL YOU A SECRET

I’m afraid of good
Which it never is
In the theater of life
Storms as they carry
With no opportunity to hide
The stone is the work of the soul
Below the glow of the sun
Shadows the earth as they caress
Over time achieved

I’m afraid to say
Which are not uttered
Sadness when they sing
Eyes closed
In a circle of intense darkness
Shake your eyelids
The night of dawn divides
Silence as he hugs me
Sighs sigh the abductions

On the other hand it flashes
I’m scared of the haze
Streets when it covers
In views forever
That’s all I feel
To the hub of the soul
The hardest heart would break
Don’t look at me
December under the skin.

TO YOU ABROAD

You’ve been there a long time
Grass others where they sprout
And you won’t come back
On the meadows of the flowers of the living
The smell spreading down to the river
In which you were learning to swim
Herons as they fly over fears
Speeds when you carry …
If you forgot
Your father built your house with your own hands
To have a place to come back was believed
That the ancestral hearth is home alone
He prayed to the home saint
Keep you where you are
The blood of your fathers will bring you back
Their fields are plowed a day while they wait
Grain to sow
Bread for you to always have …
If you don’t know
Your mother was saving you donuts
Every day, she kept them on guard
Warm to be if you are surprised
At the door open …
We let you know for sure
The waxwork above her head
Your sister worked for you
Asking her to forgive you
A drop of breastfeeding milk
Tear every one she didn’t greet
Sigh the last one you called
Just one more time to hug you.

Until you look for a better self

I know you are too
Just across the plot
Stole a fruit
Not craving for restlessness
Someone if he sees …
You didn’t hide your smiles
I cry as you look
Where not needed
And you imagine the breath
It is trembling in the heat
Even though you know you are wrong
I know you are too
He imagined freedom
For things unusual
Although you have someone for you
From whom he does not turn
With the overlay
A thousand why
In which it exists
Why not…
As you beat
By unbelief of reason
Looking for a better self
And you remember
Plum Compote
Which you drank
In front of the TV
(Which doesn’t matter now)
Admit it to yourself
Shame is the strongest throat.

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *