Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by whitelisting our website.

Svetlana Mitic

Светлана Митић, Београд, Р Србија

 

Светлана Митић је рођена 1955. године у Београду. Стицајем околности, детињство и младост провела у Призрену, на Косову и Метохији.Након завршене гимназије, дипломирала на Филозофском факултету у Приштини,одсек – Југословенска књижевност и српски језик. Углавном је радила у својој струци као професор књижевности, све до одласка у пензију. Још као студент се исказала на књижевном плану, пишући песме, есеје, приповетке и друге краће  форме. Интензивно се бави стваралаштвом на том плану од 2014.године када је, из љубави према  најмлађима, почела да пише приче и песме за децу, са акцентом на универзалним поукама о доброти, скромности, љубави, међусобном поштовању и пријатељству. Осим прича и песама за децу и одрасле, пише есеје, приказе и рецензије. Веома успешно сарађује са часописима « Показивач, » »Краљевским новинама » и ,,Гласом Србије », а њена « Песма за Алексу » против насиља у школама,  изазвала је велику пажњу  шире јавности и штампе. Заступљена је у многим зборницима савремене српске поезије. Прву збирку песама ,,Хирошима на Балкану », објавила је 2019.године, а другу, под насловом , ,,чувене жене очима песника и друге импресије », 2020. године.

 

 

НУЂЕЊЕ

 

Нуде се распукле усне

Беспосленом ветру.

И камен би у жудњу претвориле…

 

Нуде се расцветали прсти

Замишљеној облини тела.

Процветале би и падине неба…

 

Нуди се ломност тела

Гладници што шени у твом оку.

Птице би у глас запевале…

 

 

ХИРОШИМА НА БАЛКАНУ

 

 

Злотвори!

Свака суза вас куне

мајке Српкиње

мајке Албанке

мајке Италијанке…

Шта смо ми за вас били?!

« Сметлиште историје »,

депонија гена?!

Зна се шта се ради

са сметлиштем и

депонојом – нек гори!

И овако и онако

– сви су колатерална штета…

Да сте нас бар уништили одједном!

Заједно са несојем,

пашама и субашама, псима рата

што су вековима бацали

грамзиве погледе

на комшијско двориште.

 » Бацићемо кост, даћемо им државе,

једним ударцем више мува… »

Као из бајке! Крваве…

Данајске дарове сте донели,

оне што зраче и трују:

воду, земљу, ваздух,

а и отписане у тој вашој

штети колатералној!

Спремајте сандуке и табуте Балканци

и преварени Италијани!

И не очекујте име и презиме

већ статистички број!!!

 

 

 

 

ГРАНЧИЦА

 

 

Гранчица сам полусува,

на измаку својих дана…

Памтим пролећа

што су ме будила раздрагана,

лета жарка, лета сјајна

и златоткану заруделу јесен.

Зима ме је одевала у бело.

 

Олују последњу чекам,

старост је крхка и ломна!

Сунцем сам милована,

Кишом умивана,

често шибана ветровима.

Понекад ме мучила жега,

или штеточина спрега.

 

А сад се Богу молим

да услиши жељу моју:

Олуја да ме збрише у лету,

да паднем одједном

И без много боли,

ко латица на увелом цвету!

…………………………………

Svetlana Mitic, Belgrade, R Serbia

 

Svetlana Mitic was born in 1955 in Belgrade. By the circumstances, she spent her childhood and youth in Prizren, Kosovo and Metohija. After graduating from high school, she graduated from the Faculty of Philosophy in Pristina, Department – Yugoslav Literature and Serbian. She mostly worked in her profession as a professor of literature, until her retirement. While still a student, she expressed herself in the literary field, writing poems, essays, short stories and other short forms. She has been intensively involved in creativity in this field since 2014 when, out of love for the youngest, she began writing stories and poems for children, with an emphasis on universal lessons about kindness, modesty, love, mutual respect and friendship. In addition to stories and poems for children and adults, she writes essays, reviews and reviews. She has been very successful in collaborating with the magazines Pointer, Royal Newspaper and Voice of Serbia, and her « Poem for Aleksa » Against School Violence has attracted a great deal of attention from the general public and the press. She published her first collection of poems, « Hiroshima in the Balkans, » in 2019, and her second, titled, « Famous Women through the Eyes of Poets and Other Impressions, » in 2020.

 

 

NUĐENJE

 

The lips are cracked

To the idle wind.

And they would turn the stone into longing …

 

Nude fingers bloom

Imagined body circumference.

The slopes of the sky would also blossom …

 

Body refraction is offered

Hungry what’s in your eye.

The birds would sing …

 

 

HIROSHIM ON THE BALKANS

 

 

Zlotvori!

Every tear swears you

mother of a Serb

the mother of an Albanian woman

Italian mother …

What were we to you ?!

« Dumpster of History »,

gene dump ?!

You know what is being done

with a dump and

landfill – keep it burning!

This way and that way

– all are collateral damage …

If only you had destroyed us all at once!

Along with the soybean,

pastures and subasas, dogs of war

which they have thrown away for centuries

grimy glances

to the neighbor’s yard.

« We’ll throw a bone, we’ll give them states,

with one stroke more flies … « 

Like from a fairy tale! Bloody …

You brought the Danish gifts,

those that radiate and poison:

water, earth, air,

and written off in that yours

damages collateral!

Save crates and tabs Balkans

and cheated Italians!

And don’t expect a first and last name

but a statistical number !!!

 

 

 

 

GRANČICA

 

 

The twig is half dry,

at the end of its days …

I remember spring

that made me angry,

flights of rays, flights of glitter

and gold-plated rusty autumn.

Winter was dressing me in white.

 

I wait for the last storm,

age is fragile and breaking!

I am caressed by the sun,

Rain washed,

often whipped by winds.

Sometimes I was thirsty,

or coupling pest.

 

And now I pray to God

to hear my wish:

The storm wipes me off in flight,

to fall at once

And without much pain,

like a petal on a withered flower!

Laisser un commentaire

Votre adresse de messagerie ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *