Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by whitelisting our website.

Dr TANJA M. RONCEVIC

Др ТАЊА М. РОНЧЕВИЋ, БЕОГРАД, Р СРБИЈА

 

Др ТАЊА М. РОНЧЕВИЋ (Нова Градишка, 16. XII1964), професор српског језика и књижевности, ОШ „Раде Драинац”, Борча, Београд. Образовање: ОШ „Јосип Крајачић Прика”, Нова Градишка (1979);Гимназија, Нова Градишка (1983); Педагошки факултет, Осијек, професор хрватскосрпског језика и југословенских књижевности(1989);Филолошки факултет Универзитета у Београду,магистар филолошких наука –Византија у делу Ивана В. Лалића (2013), доктор књижевних наука – Молитва као жанр у српској књижевности XX века (2016). Радно искуство: ОШ „Јосип Крајачић Прика”, Нова Градишка, наставник у продуженом боравку (1989); ОШ „Милан Томић Слободан”, Нова Градишка, наставник хрватскосрпског језика и наставник енглеског језика (1989–1990); ОШ „Марија Мица Видовић”, Новска, библиотекар (1990–1991); ОШ „Илија Бирчанин”, Земун Поље (1992); ОШ „Раде Драинац”, Борча (1992–2007, од 2009); Допунска настава на српском језику, ДКП, Штутгарт, Немачка (2007–2009).Предметни уредник у Издавачкој кући « Школа Плус ».Лектор-сарадник у САНУ.Рецензент неколико књига поезије и прозе. Аутор чланака: Жанр молитве у крфском „Забавнику”,Зборник „Први светски рат у култури и библиографији”, Филолошки факултет, Београд, 2014; Наративност у циклусу песама о Византији, Зборник „Савремено изучавање српског језика и књижевности и словенских језика као матерњих, инословенских и страних”, Савез славистичких друштава Србије, Београд, 2015. Признање и награде: Мајски конкурс за писце у дијаспори, Српска књижевна радионица, Франкфурт, Немачка –1. награда за поезију (2009). Налази се у « Лексикону стваралаца у предуниверзитетском образовању и васпитању », аутора др Миленка Кундачине и мр Мирјане Илић у издању Klett друштва за развој образовања, Београд, 2018.  године.

 

 

Светлости и сене Дунава

 

 

 

Како може Медитеран у поезији наших,

готово, савременика да развије у читаоцу

бљештаву светлост и призове, као рез, једну,

подневом окупану улицу јужнонемачког града;

за леђима евангелистичка црква, сеновита од

крошњи кестена; у оку на хиљаде сунаца

преломљених на стакленим мирним или

динамичним површинама.

Титрај чежње у грудима и жеља да се у

истој слици поново, пластично, бива и корача,

сада у сусрет сунцу, али…

Оно ће да се рефлектује на површини младог

Дунава, на сто км, од извора;

и клизнуће поглед по фасадама вишевековних кућа,

мада, из перспективе једног балканског стасавања

одају утисак марципана

и колачаревог умећа.

И тај млади Дунав може да се пропне

ван намењеног му простора – до бедема каменог

са бакарном плочом где стоје имена и банатских села

а немачким становницима насељена.

 

И кренем низ Дунав, ка југу,

до прве кривине и бране, мале, али тад

може једино мисао даље,

низводно;

и стȁри Дунав, и у сене залази, полако.

Да ли су сене дана, ноћи, шуме или одласка

у зрелост једног Балкана и Медитерана?

 

 

 

……………..

Dr TANJA M. RONCEVIC, BELGRADE, R SERBIA

 

Dr TANJA M. RONČEVIĆ (Nova Gradiška, 16th XII1964), Professor of Serbian Language and Literature, Primary School « Rade Drainac », Borča, Belgrade. Education: Josip Krajačić Prika Primary School, Nova Gradiška (1979); Gymnasium, Nova Gradiška (1983); Faculty of Education, Osijek, Professor of Croatian-Serbian Language and Yugoslavian Literatures (1989); Faculty of Philology, University of Belgrade, Master of Philological Sciences – Byzantium in the work of Ivan V. Lalić (2013), Doctor of Literary Sciences – Prayer as a Genre in 20th Century Serbian Literature (2016). Work experience: Elementary school « Josip Krajačić Prika », Nova Gradiška, teacher in extended stay (1989); Elementary school “Milan Tomic Slobodan”, Nova Gradiška, teacher of Croatian-Serbian language and English teacher (1989–1990); Elementary school « Marija Mica Vidovic », Novska, librarian (1990-1991); Elementary school “Ilija Bircanin”, Zemun Polje (1992); Elementary school “Rade Drainac”, Borca (1992-2007, since 2009); Supplementary teaching in Serbian, DKP, Stuttgart, Germany (2007–2009). Subject Editor at the Publishing House « School Plus ». Lecturer-Associate at SASA. Reviewer of several books of poetry and prose. Author of the article: The Prayer Genre in the Corfu Entertainer, Proceedings of the First World War in Culture and Bibliography, Faculty of Philology, Belgrade, 2014; Narratives in the cycle of poems about Byzantium, Proceedings « Contemporary Study of Serbian Language and Literature and Slovenian Languages ​​as Native, Foreign and Foreign », Union of Slavic Societies of Serbia, Belgrade, 2015. Acknowledgments and awards: May Contest for Writers in the Diaspora, Serbian Literary Workshop, Frankfurt, Germany –1. poetry award (2009). It is in the « Lexicon of Creators in Pre-University Education », authored by Dr. Milenko Kundacina and Mirjana Ilic, MA, in the 2018 edition of the Klett Society for the Development of Education, Belgrade.

 

The light and the shadows of the Danube

 

 

 

How can the Mediterranean in our poetry,

almost, a contemporary to develop in the reader

shining light and invoking, like a cut, one,

at noon the bathed street of the southern German city;

behind the back evangelical church, shady from

chestnut canopy; in the eye of thousands of suns

broken on glass still or

dynamic surfaces.

The longing in your chest and the desire to get in

the same picture, again, plastic, there are also steps,

now to meet the sun but …

It will be reflected on the surface of the young

The Danube, one hundred km from the spring;

and gliding over the facades of centuries-old houses,

though, from the perspective of a Balkan stature

give the impression of marzipan

and muffin art.

And that young Danube can climb

Outside the designated space – to the ramparts of stone

with a copper plate bearing the names of Banat villages

and German residents inhabited.

 

And I head down the Danube, south,

to the first bend and dam, small but then

can only think further,

downstream;

and stȁri the Danube, and the sun goes down slowly.

Whether it’s the shadows of the day, night, forest, or departure

into the maturity of a Balkans and the Mediterranean?

 

 

Thy hands of gold held the most innocent

 

 

 

Leaning against a strange city, a desert

nourished you by word, by wind, by faith,

cleaners with light and shade and storm.

 

Your hands held the Most Innocent.

 

In that river of divine grace

you are spiraling the lead of desires, feelings, intentions.

We lifted our heads new,

unaware of yet another life.

 

« The one who comes after me,

it’s stronger than me, « you said, a

we, as such, have already made heaven.

 

Your golden hands held the Most Innocent:

« Here is the Lamb of God! » Agnus Dei i

Spiritus Sanctus landing and Savior,

as it must, enter the world.

 

For us, life began, and to your earth …

Veils and plays your head

on the unclean circle they brought the unclean.

……………………

Dr TANJA M. RONCEVIC, BELGRADE, R SERBIE

 

Dr TANJA M. RONČEVIĆ (Nova Gradiška, 16e XII1964), professeur de langue et littérature serbes, école primaire « Rade Drainac », Borča, Belgrade. Éducation: École primaire Josip Krajačić Prika, Nova Gradiška (1979); Gymnase, Nova Gradiška (1983); Faculté d’éducation, Osijek, professeur de langue croate-serbe et de littérature yougoslave (1989); Faculté de philologie, Université de Belgrade, maîtrise en sciences philologiques – Byzance dans les travaux d’Ivan V. Lalić (2013), Docteur en sciences littéraires – La prière comme genre dans la littérature serbe du 20e siècle (2016). Expérience professionnelle: école primaire « Josip Krajačić Prika », Nova Gradiška, professeur en séjour prolongé (1989); École primaire «Milan Tomic Slobodan», Nova Gradiška, professeur de langue croate-serbe et professeur d’anglais (1989–1990); École primaire « Marija Mica Vidovic », Novska, bibliothécaire (1990-1991); École primaire “Ilija Bircanin”, Zemun Polje (1992); École primaire «Rade Drainac», Borca (1992-2007, depuis 2009); Enseignement complémentaire en serbe, DKP, Stuttgart, Allemagne (2007-2009). Rédacteur de matières à la maison d’édition « School Plus ». Maître de conférences à la SASA. Réviseur de plusieurs livres de poésie et de prose. Auteur de l’article: The Prayer Genre in the Corfu Entertainer, Proceedings of the First World War in Culture and Bibliography, Faculty of Philology, Belgrade, 2014; Narratives in the cycle of poems about Byzantium, Proceedings « Contemporary Study of Serbian Language and Literature and Slovenian Languages ​​as Native, Foreign and Foreign », Union of Slavic Societies of Serbia, Belgrade, 2015. Remerciements et récompenses: May Contest for Writers in the Diaspora, Serbian Literary Workshop, Francfort, Allemagne –1. prix de poésie (2009). Il figure dans le «Lexique des créateurs de l’enseignement préuniversitaire», rédigé par le Dr Milenko Kundacina et Mirjana Ilic, MA, dans l’édition 2018 de la Klett Society for the Development of Education, Belgrade.

 

La lumière et les ombres du Danube

 

 

 

Comment la Méditerranée dans notre poésie,

presque, un contemporain à développer chez le lecteur

briller la lumière et invoquer, comme une coupe, une,

à midi la rue baignée de la ville du sud de l’Allemagne;

derrière l’église évangélique arrière, ombragée de

verrière de châtaignier; dans l’oeil de milliers de soleils

cassé sur verre encore ou

surfaces dynamiques.

Le désir dans votre poitrine et le désir d’entrer

la même image, encore une fois, en plastique, il y a aussi des étapes,

maintenant pour rencontrer le soleil mais …

Il se reflétera sur la surface des jeunes

Le Danube, à cent kilomètres de la source;

et glissant sur les façades de maisons centenaires,

cependant, du point de vue d’une stature balkanique

donner l’impression de massepain

et l’art du muffin.

Et ce jeune Danube peut grimper

En dehors de l’espace désigné – aux remparts de pierre

avec une plaque de cuivre portant les noms des villages Banat

et les résidents allemands habitaient.

 

Et je descends le Danube, au sud,

jusqu’au premier virage et barrage, petit mais

ne peut que penser plus loin,

en aval;

et stȁri le Danube, et le soleil se couche lentement.

Que ce soit l’ombre du jour, de la nuit, de la forêt ou du départ

dans la maturité des Balkans et de la Méditerranée?

 

 

Tes mains d’or ont tenu les plus innocents

 

 

 

Appuyé contre une ville étrange, un désert

vous a nourri par la parole, par le vent, par la foi,

nettoyants avec lumière et ombre et tempête.

 

Vos mains tenaient le Plus Innocent.

 

Dans ce fleuve de grâce divine

vous montez en spirale la tête des désirs, des sentiments, des intentions.

Nous avons levé la tête,

ignorant encore une autre vie.

 

« Celui qui vient après moi,

c’est plus fort que moi « , vous avez dit, un

nous, en tant que tels, avons déjà fait le paradis.

 

Vos mains d’or ont tenu le plus innocent:

« Voici l’Agneau de Dieu! » Agnus Dei i

Atterrissage de Spiritus Sanctus et Sauveur,

comme il se doit, entrez dans le monde.

 

Pour nous, la vie a commencé, et sur votre terre …

Voile et joue la tête

sur le cercle des impurs, ils ont amené les impurs.

 

Ruke tvoje zlatne držahu Najnevinijeg

 

 

 

Naslonjena na čudni grad, pustinja

te hranila rečju, vetrom, verom,

čistila i svetlom, i senkom, i olujom.

 

Ruke tvoje držahu Najnevinijeg.

 

U onoj reci božanske milosti

spirao si olovo želja, osećanja, namera.

Dizali smo glavu novi,

nesvesni još novog života.

 

„Onaj koji dolazi posle mene,

jači je od mene“, govorio si, a

mi smo, takvi, činili već nebo.

 

Ruke tvoje zlatne držahu Najnevinijeg:

„Evo Jaganjca Božjeg!“  Agnus Dei i

Spiritus Sanctus slete i Spasitelj,

kako mora, stupi u svet.

 

Za nas je život počeo, a zemnome tvome…

Velovi i igra glavu tvoju

na nečistu krugu nečistoj doneše.

 

ПИСМО

 

 

И пре ове широке вечери, док је ветар с Алпа

палио светла ноћи,

бивала сам ти захвална:

за крв предака што ме сада храбром држе овде и онде;

за ону кровињару набијене земље

из које могу да ничу само жилави и крилати;

за собу натопљену мирисом боровине, вишања и ружа;

за огледало реда и у нереду;

за склоп ових костију и жила;

за душу неизуједану прљавим зубима зависти и себичности;

за мешање неба, реке и живе њиве у овом оку,

па и стаклено звоно детињства.

 

И пре ове широке вечери,

знам да си жедан упијао глас мојих мисли,

надимао се поносом родитеља.

Волим што се љутиш, понекад, брижан:

куда ћеш сада, ноћ је…

Знаш да ме твоји немири носе, шапнем.

Док наслућујем резак укус слободе,

желим да ти небески гласници ово писмо уруче.

 

 

Laisser un commentaire

Votre adresse de messagerie ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *