Slava Stanojevic

Spread the love

 

СЛАВА СТАНОЈЕВИЋ, ТЕСЛИЋ, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

                        Слава Станојевић рођена је 2.9.1969. године у селу Бежља, недалеко од Теслића, (Босна и Херцеговина, Р. Српска), као пето и најмлађе дијете Лазара и Дује Цвијановић.

Написала је књигу поезије и прозе за дјецу и одрасле, под насловом  „Сјећања“,  која је објављена у издању СПКД „Просвјета“, Теслић, у марту 2016. године, те књигу позије за дјецу под насловом: „Бићу дијете“, која је објављена у марту 2019. године (такође у издању СПКД „Просвјета“ из Теслића). Написала је и књигу поезије за одрасле, под насловом „Остаће пјесме“, а када ће се појавити у јавности зависи од материјалних могућности.

Учествовала је на различитим конкурсима на подручју Републике Србије, Црне Горе, Словеније и БиХ, те су јој пјесме објављене у више зборника поезије, а неке од њих су награђене или похваљене.

Члан је Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Добоја, и Књижевног клуба „Просвјета Теслић“ из Теслића. Запослена је као професор разредне наставе у ОШ „Вук Караџић“, у Витковцима. Рекреативно се бави шахом.

Зора над мојим родним селом

 

Над Змајевцем плануле, па горе,

Гране родних стољетних храстова,

кô да звијезда пала је у море,

међ’ хридима каменим што спава.

 

Све се жаре, уздишу, трепере,

Док се Исток у зору порађа,

Па на село, пламенове вреле,

На једрима носе као лађа.

 

Ту изникну куће, кô печурке,

Из, свјетлошћу, разбијене таме,

Пјесма п’јетла, ћурликање ћурке.

Домаћица, шарене мараме.

 

Испливају ливаде и стада,

Фруле бритке, весели пастири,

Па се отме пјесма испод хлада,

Крај рјечице бистре, што жубори.

 

И копита звонак глас забруји,

Пред кочијом, низ путеве тврде,

А рој пчела у крошњи зазуји,

Па сва поља цвјетна се разбуде.

 

А на лица голуждраве дјеце,

У цик зоре што у школу журе,

Сјај разлију, ватре, распламсале,

Да миришу кô руже румене!!!

 

Мјесец и Даница

Гледала сам једне ведре ноћи,

гдје се Мјесец Даници удвара,

гдје загледа њене сјајне очи,

и гдје глуми њеног господара.

 

У постељу позива је своју,

хаљине би златне да јој скида,

сво је небо у румену боју,

обојила, Даница, од стида.

 

Још јој нуди своје дворе сјајне,

и краљевство над зв’јездама свима,

мисли не зна Даница за тајне

да од Сунца, Мјесец свјетло прима.

 

Скупи храброст, Даница, па рече:

– Немаш сјаја ни за себе сама,

црн к’о гавран био би, Мјесече,

а у двору била би ти тама.

 

Не треба ми краљевство звјездано,

све су зв’језде моје сестре миле,

па и Сунце, што те обасјало,

из мог крила небом ће да сине.

 

 

Пјетлић Перко

 

Овај дан се дуго чек’о,

срећна мајка Капуранка,

пропјевао пјетлић Перко,

па сад пјева без престанка.

 

Двапут-трипут крилом клепи,

прса напне, кукурикне.

– То син мој је, Перко лијепи –

сва поносна, кока викне.

 

А Перко се важан прави,

шепури се шарен даса,

и зору ће да најави

да га чује шира маса.

 

Пробудиће цијело село,

све раднике и све ђаке,

са Перком је баш весело

он је сатић за прваке.

…………………………….

SLAVA STANOJEVIC, TESLIC, BOSNIA AND HERZEGOVINA

Slava Stanojevic was born on 2.9.1969. in the village of Bežlja, near Teslic, (Bosnia and Herzegovina, R. Srpska), as the fifth and youngest child of Lazar and Duje Cvijanovic.

She wrote a book of poetry and prose for children and adults, entitled « Memories », published in the SPKD « Prosvjeta », Teslić, in March 2016, and a book for children, entitled « I will be a child, » which is published in March 2019 (also published by SPKD « Prosvjeta » from Teslic). She has also written an adult poetry book, entitled « Remaining Poems, » and when it will appear in public depends on material options.

She has participated in various competitions in the Republic of Serbia, Montenegro, Slovenia and BiH, and has been published in several poetry collections, and some of them have been awarded or commended.

He is a member of the Literary Club « Jovan Ducic » from Doboj, and the Literary Club « Prosvjeta Teslic » from Teslic. She is employed as a classroom teacher at the elementary school « Vuk Karadzic » in Vitkovci. Recreational chess.

Dawn over my home village

 

Above the Dragon planules, and up,

Branches of native centuries-old oaks,

like a star fell into the sea,

between rocks that sleep.

 

They all glow, sigh, blink,

As the East rises at dawn,

Well into the countryside, the flaming springs,

On sails they carry like a ship.

 

That’s where the houses came out, like mushrooms,

From the light, the shattered darkness,

Rooster song, turkey chirping.

Housewife, colorful scarves.

 

Meadows and flocks float out,

Frule britches, happy shepherds,

So the song under the shade gets away,

The end of the river is clear, which murmurs.

 

And the bell’s voice hoars the hoof,

In front of the carriage, down the roads they claim,

And the swarm of bees in the canopy is buzzing,

Well, all the flower fields are waking up.

 

And on the faces of childless children,

At dawn, they rush to school,

The brilliance of spills, fires, flares,

To smell code roses are yellow !!!

MONTH AND DAY

I watched one clear night,

where the moon dances,

where she looks at her bright eyes,

and where she plays her master.

 

The bed calls her own,

dresses would be golden to take off her,

all the sky is yellow,

colored, Danica, out of shame.

 

She still offers her yards great,

and the kingdom of all stars,

he doesn’t know Danic’s secrets

that from the sun, the moon receives light.

 

Gather up the courage, Danica, saying,

– You have no shine for yourself,

black as a raven would be, moon,

and there would be darkness in the court.

 

I don’t need a starry kingdom,

all my sister’s stars are nice,

even the sun that shone on you,

from my bosom heaven will come.

 

Petko Perko

 

This day has been a long wait,

happy mother Kapuranka,

the Perko rooster sang,

so now she sings nonstop.

 

Twice or three times he kneels with his wing,

chest straining, crouching.

– That’s my son, Perko is beautiful –

we are proud, coca yells.

 

And Perko is important,

the colorful dashes whisper,

and dawn will announce

to be heard by the wider mass.

 

It will wake the whole village,

all the workers and all the students,

with Perk, it’s really cheerful

he is a champion’s watch.

…………………………………

SLAVA STANOJEVIC, TESLIC, BOSNIA ET HERZEGOVINA

Slava Stanojevic est né le 2.9.1969. dans le village de Bežlja, près de Teslic, (Bosnie-Herzégovine, R. Srpska) en tant que cinquième et plus jeune enfant de Lazar et Duje Cvijanovic.

Elle a écrit un livre de poésie et de prose pour enfants et adultes, intitulé « Souvenirs », publié dans le SPKD « Prosvjeta », Teslić, en mars 2016, et un livre pour enfants, intitulé « Je serai un enfant », qui est publié en mars 2019 (également publié par SPKD « Prosvjeta » de Teslic). Elle a également écrit un livre de poésie pour adultes intitulé « Remaining Poems » et quand il paraîtra en public dépend des options matérielles.

Elle a participé à divers concours en République de Serbie, au Monténégro, en Slovénie et en Bosnie-Herzégovine, et a été publiée dans plusieurs recueils de poésie, dont certains ont été récompensés ou loués.

Il est membre du Club littéraire « Jovan Ducic » de Doboj et du Club littéraire « Prosvjeta Teslic » de Teslic. Elle travaille comme enseignante à l’école élémentaire « Vuk Karadzic » de Vitkovci. Échecs récréatifs.

L’aube sur mon village natal

 

Au-dessus des planules du Dragon, et plus haut,

Branches de chênes centenaires indigènes,

comme une étoile tombée dans la mer,

entre les rochers qui dorment.

 

Ils brillent tous, soupirent, clignotent,

Alors que l’Orient se lève à l’aube,

Bien dans la campagne, les sources enflammées,

Sur les voiles, ils portent comme un navire.

 

C’est là que les maisons sont sorties, comme des champignons,

De la lumière, l’obscurité brisée,

Chanson de coq, gazouillis de dinde.

Femme au foyer, foulards colorés.

 

Les prairies et les troupeaux flottent,

Frules britches, bergers heureux,

Donc la chanson sous l’ombre est emportée,

La fin de la rivière est claire, ce qui murmure.

 

Et la voix de la cloche enroue le sabot,

Devant la voiture, sur les routes qu’ils réclament,

Et l’essaim d’abeilles dans la canopée bourdonne,

Eh bien, tous les champs de fleurs se réveillent.

 

Et sur les visages d’enfants sans enfant,

A l’aube, ils se précipitent à l’école,

L’éclat des déversements, des incendies, des fusées éclairantes,

Pour sentir les roses de code sont jaunes !!!

MOIS ET JOUR

J’ai regardé une nuit claire,

où la lune danse,

où elle regarde ses yeux brillants,

et où elle joue son maître.

 

Le lit l’appelle,

les robes seraient dorées pour l’enlever,

tout le ciel est jaune,

colorée, Danica, par honte.

 

Elle offre toujours ses chantiers super,

et le royaume de toutes les étoiles,

il ne connaît pas les secrets de Danic

que du soleil, la lune reçoit la lumière.

 

Rassemblez le courage, Danica, en disant:

– Vous n’avez aucun éclat pour vous-même,

noir comme un corbeau, lune,

et il y aurait des ténèbres dans la cour.

 

Je n’ai pas besoin d’un royaume étoilé,

toutes les stars de ma sœur sont sympas,

même le soleil qui brillait sur toi,

de mon sein viendra le ciel.

 

Petko Perko

 

Cette journée a été longue,

heureuse mère Kapuranka,

le coq Perko a chanté,

alors maintenant elle chante sans arrêt.

 

Deux ou trois fois, il s’agenouille avec son aile,

tension thoracique, accroupi.

– C’est mon fils, Perko est magnifique –

nous sommes fiers, crie coca.

 

Et Perko est important,

chuchotent les tirets colorés,

et l’aube annoncera

d’être entendu par la masse plus large.

 

Cela réveillera tout le village,

tous les travailleurs et tous les étudiants,

avec Perk, c’est vraiment gai

c’est une montre de champion.

 

 

Please follow and like us:

Soyez le premier à commenter

Poster un Commentaire

Votre adresse de messagerie ne sera pas publiée.


*